Шта MES може у управљању производњом?

Rukovodilac smene ujutru još uvek gleda plan u Excel tabeli, operater mašine vodi broj komada na papiru, a kontrolor kvaliteta beleži odstupanja u posebnom sistemu. Do popodneva više nije jasno koja narudžbina je u kojoj fazi, šta će kasniti, i da li su jučerašnji podaci o škartovima konačni. U takvoj situaciji opravdano se postavlja pitanje: šta može MESi da li zaista rešava svakodnevne probleme proizvodnje?

MES, odnosno Sistem za izvršenje proizvodnje, je sistem za upravljanje i praćenje izvršenja proizvodnje. Nije samo još jedan ekran u proizvodnji, niti zamena za ERP. Njegova uloga je da poveže planiranu proizvodnju sa onim što se zaista dešava u radionici: narudžbinama, operacijama, ljudima, mašinama, sirovinama, kontrolama kvaliteta i gotovim proizvodima.

Prava vrednost ne dolazi iz toga što kompanija „uvodi MES“. Vrednost dolazi kada postane jasno kako se posao odvija, gde se gubi informacija i za koje odluke danas nedostaju pouzdani podaci.

Šta MES može u svakodnevnom radu?

Dobro dizajniran MES pokazuje šta se trenutno dešava u proizvodnji, a ne samo šta se dogodilo juče ili na kraju prošlog meseca. Proizvodnoj narudžbini mogu se dodeliti potrebne operacije, radne stanice, propisi, materijali i kontrolne tačke. Radnik ne polazi od stare štampane forme ili usmenih uputstava, već vidi trenutni zadatak.

Ovo je posebno važno kada postoji više proizvoda, promenljive prioritetne narudžbine ili česte promene. Ako prodaja obeća hitnu narudžbinu, proizvodnja ne može samo znati da je kapacitet „uglavnom popunjen“. Mora videti koja faza rada stoji, gde se čeka materijal, na kojoj mašini ima zastoja i kakve bi posledice imala promena redosleda.

MES tipično podržava izdavanje proizvodnih uputstava, povratne informacije o operacijama, beleženje potrošnje materijala, upravljanje uzrocima škarta i zastoja, kao i prikupljanje podataka o kvalitetu. Ovi zadaci su sami po sebi poznati. Razlika je u tome što se ne pojavljuju u izolovanim papirima, e-mailovima i tabelama, već su povezani sa istim proizvodnim procesom.

Najvažniji rezultat: odstupanja postaju pratljiva

U mnogim pogonima razlika između plana i stvarnosti postaje očigledna tek na kraju smene, ili čak kasnije. Rukovodilac proizvodnje iz iskustva naslućuje da postoji problem, ali nema jasnog odgovora zašto narudžbina nije završena na vreme. Nedostatak materijala? Zastoj mašine? Nedostajući alat? Neodgovarajuća dokumentacija? Preduga promena? Ponovni rad zbog greške u kvalitetu?

MES ne eliminiše automatski ove uzroke. Međutim, može ih disciplinovano beležiti. To je važna razlika. Neprecizna ili previše opšta kategorija zastoja pruža jednako malo pomoći kao i napomena „tehnički problem“ u e-mailu. Ako se, međutim, dosledno vidi da se odstupanje ponavlja na istoj mašini, kod iste porodice proizvoda ili pre iste operacije, već se može baviti uzrokom.

Za rukovodstvo, ovo predstavlja bolju osnovu za donošenje odluka. Ne treba intervenisati na osnovu osećaja ili najglasnijeg problema, već postaje vidljivo koji je gubitak najznačajniji. Može se desiti da nije potrebna nova mašina, već preciznija priprema materijala. Ponekad održavanje mašine, redosled operacija ili mesto kontrole kvaliteta uzrokuju usko grlo.

MES i ERP: ne rešavaju isti problem

ERP sistem je obično centar za poslovno planiranje, nabavku, zalihe, finansije, upravljanje narudžbinama i planiranje resursa. Zna šta treba proizvesti, za koju narudžbinu, sa kojim rokom i kakvom situacijom sa zalihama. Ali nije nužno pogodan za upravljanje događajima u proizvodnji koji se menjaju iz minuta u minut.

MES radi na detaljnom nivou izvršenja proizvodnje. On upravlja time na kojoj radnoj stanici je konkretna proizvodna narudžbina, ko ju je započeo, sa kojim parametrima je pokrenuta, koji materijal je korišćen i kakav je kvalitet postignut. Nakon toga, relevantne, proverene informacije mogu se vratiti u ERP: proizvedena količina, potrošnja, škart, spremnost operacija ili kretanje zaliha.

Veza između dva sistema često je presudno pitanje. Ako neko ručno unosi proizvodnu narudžbinu iz ERP-a u MES, ili ručno unosi rezultate na kraju smene, novi sistem lako postaje samo još jedan sloj administracije. U tom slučaju dolazi do greške ne u tehnologiji, već u procesu i integraciji.

Za koje probleme je opravdano razmišljati o MES-u?

Nije svako proizvodno preduzeće potrebno kompletan MES. Za pogon sa malim brojem komada, jednostavnim i stabilnim radnim procesom, promišljena radna lista, bolja disciplina povratnih informacija ili ciljana integracija sistema može biti vrednija od prevelike platforme.

Vredi razmotriti MES ako se istovremeno javljaju više ovakvih pojava:

• trenutno stanje proizvodnje može se sastaviti samo putem telefona, papira ili ličnog dogovora;
• uzroci škarta, ponovnog rada i zastoja nisu pouzdano merljivi;
• isti podaci se više puta beleže u radionici, kancelariji i kontroli kvaliteta;
• teško je pronaći iz kojeg materijala, na kojoj mašini, sa kojim podešavanjem ili u kojoj smeni je proizvod napravljen;
• sa rastućim brojem narudžbina nesrazmerno raste i administracija proizvodnje.

Pitanje tada nije samo koji softver treba kupiti. Prvo treba razumeti zašto trenutni proces zahteva toliko ručnih dogovora. Možda podaci jednostavno ne nastaju tamo gde se pokušavaju zabeležiti. Možda proizvodna uputstva postoje u previše različitih verzija. Takođe se može desiti da su osnovni podaci ERP-a ili proizvodni standardi netačni, pa povratne informacije iz proizvodnje nisu verodostojne.

Kvalitet podataka je važniji od broja ekrana

MES može kreirati detaljne kontrolne table, ali šareni ekran ne stvara pouzdano poslovanje. Ako radnici moraju popuniti previše polja, ako značenje kodova zastoja nije jasno, ili ako je sistem spor i nezgrapan, uneti podaci će biti nepotpuni. Iz toga kasnije proizlaze izveštaji koji izgledaju tačno, ali su obmanjujući.

Dobar dizajn stoga ne počinje time koje ekrane traži rukovodstvo. Počinje time koje informacije su potrebne za donošenje odluka, ko donosi te odluke i koji podaci mogu biti zabeleženi u realnom vremenu, pouzdano. Signal koji šalje mašina ima drugačiji nivo pouzdanosti od izveštaja smene popunjenog naknadno, iz sećanja. Obe informacije mogu imati svoje mesto, ali ih ne treba mešati.

Ljudska strana implementacije nije zanemarljiva. Radnicima u radionici nije zadatak da kompenzuju greške IT sistema. Potreban im je alat koji će rad učiniti jasnijim, smanjiti potragu i prikazati potrebne informacije. Ako MES izgleda samo kao alat za kontrolu, prirodno izaziva otpor. Ako pomaže u izbegavanju uputstava sa greškama, nepotrebnog papirnog rada i ponovnih pitanja, njegova upotreba postaje realnija.

Šta čini MES projekat uspešnim?

Postepena implementacija često je sigurnija od transformacije koja pokriva sve odjednom. Kritična porodica proizvoda, proizvodna linija ili posebno teško pratljiva operacija mogu biti dobar početak. Ovde se može proveriti da li su osnovni podaci tačni, da li povratne informacije funkcionišu, da li je proces za operatera prihvatljiv i da li se zaista pojavljuju informacije potrebne rukovodstvu.

Prilikom dizajniranja sistema treba razmisliti i o izuzecima. Šta se dešava u slučaju kvara mašine? Kako se obrađuje ponovni rad? Ko odobrava odstupanje? Koji je proces ako mreža privremeno nije dostupna? Vrednost proizvodnog sistema ne pokazuje se samo u normalnom poslovanju, već i kada se dogodi nepravilnost.

MES pruža trajnu vrednost ako nije digitalna kopija postojećeg papirnog procesa, već pomaže u njegovom pojednostavljenju. Najbolji prvi korak često nije izbor sistema, već zajedničko istraživanje puta koji proizvodna narudžbina zaista prelazi od plana do gotovog proizvoda. Gde je taj put jasan, odgovarajuća tehnologija lakše postaje dobra poslovna odluka.